Zoran Rakić prodrmao Srbiju
Preuzeto: “Sportklub.n1info.rs”
Uzdrmao je Zoran Rakić dobro zabarušenu srpsku fudbalsku scenu. I to do idolopoklonstva – jedan od komentara ispod dosijea “Novi Sad” nosio je zanimljivu ideju – uradite na Detelinari bistu čoveku, koji je podigao bunu i sprečio nameštanje gradskog derbija.
Nekoliko dana kasnije, naočiti momak, koji je letos ostao bez posle stigao je i do redakcije Sport kluba.
Spreman još jednom naširoko da elaborira šta se tačno dešavalo u poluvremenu na GAT areni. I zbog čega je rekao “ne” treneru Darku Tešoviću i predsedniku Aleksandru Važiću.
“Digla se velika prašina oko te utakmice. Vaspitan sam da uvek radim pošteno stvari, pogotovo u sportu, gde je protivnik na protivnika, treba da igramo pošteno. U slučaju da izgubimo, pružimo ruku i idemo treniramo dalje. Za ovakve stvari nema mesta u sportu, protivnik sam toga…”, ponovio je jasan stav Zoran Rakić i po dolasku u Sport klub.
Šta je prethodilo svemu, do čuvenog poluvremena?
“Kuloarske priče! U stilu “rekla – kazala” i o tome nećemo da pričamo. Direktno kada je došlo do toga, iskreno, ljudska reakcija me nosila. Kao što i većina ljudi ima to u sebi, samo treba da pokažemo. Ovo je samo izazvalo domino efekat, da skočim protiv takvih stvari i kažem – ne želim da učestvujem. Sport je časna igra i treba da igramo pošteno. Nama je rečeno u jednom momentu, jer smo vodili 2:0, moramo da primimo bar dva gola da bude izjednačeno. I to se kosi sa mojim vaspitanjem i svim mojim kodeksima. Ljudi su mogli da pročitaju, sve od reči do reči, kako je i napisano, tako je i bilo.”
Je li bilo sumnjivih dešavanja i uoči meča?
“Neću nikome da sudim. Ne treba da sudimo bilo kome! U svlačionici, kad smo imali sastanak, rekao sam da sam načuo neke stvari i da ako je tako, da se kaže, jer ne želim u tome da učestvujem. Samo pošteno! Priča je bila da se igra sve normalno, rekao sam: “super, sto odsto izlazimo svi i igramo pa šta bude”. Kako je utakmica odmicala, dali smo gol, drugi, poveli 2:0 i ispao je problem. Neću da sudim nikome i svi treba da oprostimo. Svi grešimo! Iznenadio me je trener Darko Tešović iskreno, ušao je sa takvim stavom i verovatno je mislio da se neće niko usprotiviti, da niko neće reagovati na priču.”
Delovalo je kao “ustanak” u svlačionici?
“Moram da pohvalim sve saigrače, većina su mladi momci, još jedan okidač moj je bio baš zbog njih. Pred njima su karijere, tek treba da igraju fudbal, na početku su fudbalskog puta i ružno mi je da im se to dešava. Ne treba da imaju nikad takav primer u životu. Opet se vraćam, treba samo pošteno da igraju.”
U jednom trenutku pričali ste i na engleskom, zbog čega?
“Stranac iz Obale Slonovače je skočio i bacio dres, jer je skapirao o čemu se radi. Rekao je da je profesionalac i neće da učestvuje u tome. Posle toga se priča promenila, kako i treba da nastavimo da igramo. I eto, opet da kažem to što ste pisali, ljudi su pročitali, to je tako bilo.”
Trpite li posledice, posle svega?
“Nema posledica, niti razmišljam u tom smeru. Sve je u superlativu bilo. Dobijao sam gro poruka i od ljudi sa kojima se nisam čuo dvadesetak godina. U Novom Sadu načinio sam prve fudbalske korake i neki ljudi su mi se javljali sa kojima se nisam čuo godinima, da pohvale moj gest. Ne mogu rečima da vam opišem, ali se bukvalno naježim kad to čitam. Većina ljudi razmišlja kao ja i samo je potreban određeni okidač. Sigurno da leži u svima nama i da svi treba da težimo, ne ka mom gestu, da sebe uzdižem i slično, ali treba da idemo ka ispravnosti i poštenju.”
Da li ste, u međuvremenu, razgovarali sa predsednikom Važićem i trenerom Tešovićem?
“Posle ovoga nisam, niko mi se nije javio.”
A, nakon utakmice?
“Posle utakmice jesam, gde smo pričali samo o mom daljem statusu. Rečeno mi je da računa i dalje na mene, iako sam stariji. I njima sam rekao – kakve veze ima što sam stariji, ako to mogu da iznesem. Ne želim da budem nepošten. Ako sam nespreman, prvi bih rekao: “hvala lepo, prijatno i doviđenja”. Bogu hvala, mogu i dalje da konkurišem za tim. Tad su mi rekli da računaju na mene. E, sad, nisu. Opet njihovo pravo. Ne bih se ljutio, ali samo da mi je rečeno drugačije. Ne računamo na tebe, razilazimo se – hvala, prijatno i sve najbolje, kao ljudi se raziđemo. Nije, međutim, bilo tako. Niko mi se nije javljao posle toga.”
I dalje ste član kluba?
“Što se mene tiče, jesam. Sad, nemam pojma… Javiće mi!”
Kako ste se osećali nakon što je Sport klub objavio priču?
“Objavljen je transkript i takve stvari nažalost postoje u sportu. Eto vidite, Juventus kao jedan od najvećih klubova izbačen je zbog sličnih stvari iz lige i igrao treću ligu. Takve stvari nažalost postoje… Drago mi je bilo da ljudi saznaju šta je bilo, pošto imamo dokaze. Negde vi doživaljvate te stvari kroz karijeru, nažalost. Znam, mnogi će reći: “pa što ranije nisi rekao”. Jednostvano, nismo imali dokaze. Sad se pojavio dokaz i možemo da stanemo čistog obraza, što je najbitnije uzdignute glave i kažemo da ne želimo da učestvujemo. Hteo sam samo da poručim da niko ne može da vam kaže u životu “morate”! Trudite se da imate svoje ja, da budete pošteni! Da igrate, trenirate i sve će jednog dana doći na svoje. Sve se to negde prati, sve se piše. I siguran sam u to što kažu, pravda je spora, ali dostižna i istina, a tako evo i za ovo.”
FSS je najavio pokretanje istrage. Očekuje se da oficir za integritet zatraži izjave svih aktera iz svlačionice, da li je bilo kontakta?
“Nije. Čekamo oficira da se javi, pa šta god bude, reći ćemo onako kako jeste bilo. I Sport klub da pohvalim, što je preneto sve od reči do reči onako kako jeste i kapa dole za to. Znate da mediji vole da dodaju i da oduzmu, sve je preneto kako je bilo. Samo, nisam bio kapiten na toj utakmici, nego Božidar štoper.”
Deluje da ste bili spremni za scenario kakav se i dogodio?
“Možemo mi svašta ovde da pričamo, ali ako nemamo dokaze. Nažalost te stvari postoje i svetu i kod nas i negde sam očekivao. I u svlačionici sam rekao, kad mi je rečeno da ću da igram tu utakmicu da, ako je slučajno nešto tako, ne želim da učestvujem u tome. Saznali smo to tek na poluvremenu.
Da li očekujete da ovo bude poruka i za ostale fudbaler iz drugih klubova?
“Jako bi me radovalo da smo proizveli “domino efekat’” da se tako nastavi i da ljudi igraju samo pošteno i ako treba izgubimo, pružimo dalje ruku i idemo treniramo. Nema ništa bez treninga, to je pogotovo poruka za decu: trenirajte, verujte, jer kad verujete jako nema granice.”
Kao dete Detelinare, kako doživaljavate sudbinu kluba? Zvanično se zove RFKNS 1921, ne može ni da koristi ime Novog Sada?
“Žao mi je zbog toga. To je klub koji predstavlja grad, ima veliku tradiciju. Veliki fudbaleri su potekli u Novom Sadu. Tužna je sudbina Novog Sada. Ljuti smo u smislu, svi mi nekad, negde budemo prevareni, ne dobijemo plate… Nismo ljuti na klub, nego na ljude koji su u tom momentu na čelu i tako rade. Svejedno je njima da li će prevariti nekoga. Ljudi koji imaju porodice, nije to lako, verujte mi. Svi kažu: “igraš fudbal, lako je”. Nijedan posao na svetu nije lak, tako nije ni ovaj. Imate mnogo odricanja, treninga. Znam da će ljudi reči: “to su dva sata treninga, pa piješ kafu”, ali ima tu mnogo, mnogo šire priče. I nije to baš tako kako se predstavlja. Ne osporavam nijedan posao, samo tražimo naše, zasluženo, moje. Ako sam dogovorio takve uslove, očekuje da to dobijem. Pošteno!”
Da li je bilo doze straha, pozivanja na autoritete iz Beograda i ljude koji su znato jači od sporta nisu male stvari?
“Nije, jer kad znam da je nešto ispravno, to tako ne doživljavam. Postupio sam ispravno i sutra bih isto da dođe ne znam ko drugi. Opet bih isto uradio, bez kolebanja. Kakav strah?! Po porukama od drugara i rođaka, sve je u superlativu. Možda je moj glas bio glas onih koji slično tako misle i ima ih dosta sigurno.”
Sigurno da je u tim momentima bilo i kolebanja među saigračima?
“Ne znam… To je trenutak. Besan sam, ljut, razočaran što doživljavam tu situaciju. Nisam obraćao pažnju na njihove poglede, na lica, ali su na kraju svi ispali fer. Kapa dole i njima, jer su stali, i rezultat tako kaže. Pozdrav još jednom za njih i to veliki!”
Kako je izgledala atmosfera u svlačionici nakon meča?
“Ispali smo, ali je doza sreće i ponosa bila… Takve stvari nemaju cenu, ispali smo, ali – pošteno!”
Kakva je fudbalska sudbina Zorana Rakića, očigledno da za vas nema mesta u Novom Sadu?
“Videćemo, smislićemo nešto…”
—————————————————————————————————————————————————–
Navijači znali šta se dešava
Zanimljivo, navijačka grupa gostujućeg tima bila je obaveštena o pokušaju nameštanja utakmice.
“Pozdrav i za naše „detelinarce“, dolaze na utakmice i bodre tim. Pozdrav i za one starije, grupa „Korida“, oni su nas bodrili na toj utakmici. Po izlasku na teren, otišao sam do njih i rekao šta se dešava, jer i ti momci dolaze, bodre ekipu i veruju u nas. I rekao sam im: “rečeno nam je da uradimo to i to, samo vas molim da nas još više bodrite i date nam vetar u leđa, jer nećemo da izgubimo ovu utakmicu”. Osetilo se zajedništvo u timu, mladi momci stali su uz mene. I na kraju smo i dobili utakmicu”, prisetio se Rakić.
Podelite ovu vest na društvenim mrežama:
0