Svedok saradnik bi otkrio ceo lanac u nameštanju utakmica

Izvor: Blic
Ovaj metod u svetu pokazao se kao najkorisniji u borbi protiv fudbalske mafije, iako je njen uticaj i dalje ogroman, dok kod nas na tom polju nema gotovo nikakvih pomaka.

Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja u kojoj do sada zvanično nije otkriven nijedan slučaj lažiranja sportskog meča, iako je javna tajna da ih ima, na šta su nam ukazivali i zvaničnici UEFA, pa i sam predsednik ove organizacije Mišel Platini. Kako saznajemo, srpska policija trenutno nema podatke ni o jednom primeru nameštanja, dok nam je portparol republičkog tužilaštva Tomo Zorić kratko rekao da nije u situaciji da nam pruži informacije o tome.

Ipak, dok je u Evropi poslednjih godina uhapšeno više od stotinu fudbalera, sudija, trenera i funkcionera umešanih u nameštanje, kod nas svako ko javno progovori o ovom problemu i iznese konkretne podatke biva suspendovan ili krivično gonjen.
 
Bivši fudbaleri Borca Boban Dmitrović i Dragiša Pejović otvoreno su priznali da su u dresu kluba iz Čačka igrali nekoliko nameštenih mečeva, čak su izneli detalje i naveli imena ljudi koji su umešani u to, ali je jedina reakcija na njihove tvrdnje bila suspenzija od strane organa FSS.

A upravo takvi primeri svedočenja u Evropi doveli su do otkrivanja čitavih kriminalnih grupa umešanih u nameštanje i do hapšenja krupnih zverki, ljudi koji su na ilegalno klađenje zaradili milione evra. A sam podatak Europola da se u ilegalnom klađenju na starom kontinentu godišnje obrne neverovanih 500 milijardi evra, dovoljno govori o kakvom se biznisu radi.
 
Mirko Poledica, predsednik sindikata profesionalnih fudbalera, kaže da se gotovo svi slučajevi nameštanja u svetu otkriveni zahvaljujući iskazima samih aktera, koji bi priznajem i raskrinkavanjem cele kriminalne grupe dobijali zaštitu policije.

– Problemom nameštanja ne treba da se bavi FSS, nego policija. Savez je zainteresovana strana u celom problemu i nije objektivan. S druge strane, policija je ta koja mora da istraži da li postoje kriminalne aktivnosti na tom polju. Iskustva iz inostranstva kažu da su gotovo svi slučajevi nameštanja otkriveni zahvaljujući svedocima. Dakle, fudbaleri koji su umešani u samo nameštanje davali su podatke policiji o tome i kasnije bi bili maksimalno zaštićeni, pod uslovom da se i sami nisu okoristili od nameštanja. Kod nas su se Boban Dmitrović i Dragiša Pejović javno oglasili i pričali o nameštenim utakmicama, ali su umesto zaštite dobili suspenziju, a niko nije hteo da ispita njihove tvrdnje – kaže Poledica.

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić rekao je za „Blic“ da da bi primena institucije zaštićenog svedoka bilo veoma korisno za otkrivanje nameštaljki u sportu.

– Institucija svedoka saradnika pokazala se kao vrlo efikasna u nekim drugim oblastima organizovanog kriminala, a pošto se i ovde radi o sličnim krivičnim delima, nema sumnje da bi iskaz sportiste koji je direktno umešan u nameštanje pomogao da se razbije čitav kriminalni lanac. Nameštanje mečeva moglo bi da se podvede pod krivično delo prevare, ukoliko se ne radi o službenim licima, a ukoliko se radi, onda je to zloupotreba službenog položaja, davanje i primanje mita. Ranije, 2000. godine, postojalo je krivično delo korupcije u sportu, ali ono je ukinuto jer nije bilo dobro definisano – rekao je Škulić.

Podelite ovu vest na društvenim mrežama: