POLEDICA: IMAMO NAJVEĆI BROJ ARBITRAŽA U SVETU!

NAJVEĆA studija ikada radjena u svetskom fudbalu – “FIFPro Global Professional Football Players Survey” – pokazuje da su fudbaleri u Srbiji u prilično teškom položaju a da nacionalni fudbal pod balastom prošlosti nikako da krene napred.

Globalna slika i pozicija Srbije na brojnim listama u istraživanju, u kome je učestvovalo 13.876 fudbalera iz 53 zemlje i 87 Liga, od kojih 265 iz Superlige Srbije i nije tako tragična. Međutim, određeni parametri gorućih problema kao što su – kašnjenje plata, treniranje van ekipe i ponude za nameštanje utakmica – su u porastu u odnosu na istraživanja od pre nekoliko godina. Predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera “Nezavisnost” Mirko Poledica nije zadovoljan ovom slikom jer na sve ove parametre broj arbitražnih sporova u Arbitražnom sudu se ne smanjuje.

- Ljude koji rade u klubovima, čast pojedincima, trebalo bi da je sramota kad vide ovakve podatke – kaže Poledica. – Ne mislim da je naš Savez za ovo kriv. FS Srbije je samo ranije mogao da primeni neke metode da se uvede neki red. Mi ne krivimo Savez što klubovi duguju, možemo da kažemo samo da je Savez mogao više jer nije obraćao pažnju na naše sugestije i opravdane dobronamerne kritike. Nisu na vreme prepoznali značaj izmena i dopuna pravnog sistema i strogu primenu istog.

Istraživanje je radjeno bez tri najuredjenije lige – Engleske, Španije i Nemačke – ali globalna slika Srbije u Evropi nije sjajna jer smo u mnogim parametrima na repu svih lista. Peti smo na Starom kontinentu po kašnjenju plata.

KAŠNJENJE PLATA U EVROPI

1. Malta 78,8%

2. Turska 74,8%

3. Rumunija 74,4%

4. Slovenija 69.7%

5. Srbija 67,2%

- Kad pogledamo Evropu mi smo tu možda medju najgorima. Kad je reč o kašnjenju plata mi smo iza Slovenije što nije realnost već odraz kulture. Naime, u Sloveniji je taj nivo kulture i uredjenosti da ako kasni plata dva dana onda fudbaler napiše – plata kasni. Kod nas je odlično kad plata kasni samo tri dana jer se onda smatra da je redovna i na vreme. Zboga toga su Slovenci pisali da im kasni plata. A, za dve godine oni nemaju nijednu arbitražu.

FIFA nije tačno propisala koliko mora da kasni plata, otkriva Poledica.

- Najčešće fudbaleri dobijaju raskid ugovora kad im plata kasni više od tri meseca, ali tačan vremenski rok u FIFA pravilniku ne postoji. Piše da “se ugovor raskida samo ako postoji opravdan razlog”. Svaki ugovor se tumači od slučaja do slučaja. U praksi, mi smo raskinuli ugovor našem članu iz inostranstva iako mu je klub isplaćivao platu u dan. Ugovor mu je bio raskinut jer mu nisu dali 10 dana da trenira, a on je dobio naknadu štete od više stotina hiljada evra. U momentu raskida klub mu nije dugovao ni evro. Razlog za raskid ugovora ne moraju da budu samo finansije, već i sve ostalo: diskriminacija, mobing…

ZARADE ISPOD 1.000 DOLARA MESEČNO

12. Crna Gora 75,1%

17. Makedonija 66,1%

18. SRBIJA 64,6%

30. Slovenija 34.6%

38. Hrvatska 23,3%

Trend kašnjenja plata u Srbiji se procentualno povećao od 2012. do 2016.

- Generalno kod nas je tendecija da mnogo toga ide u negativnom pravcu. Ako smo pre četiri godine imali 50 odsto klubova koji kasne sa platama, danas imao 68 odsto. Konstantno idemo u neki negativni smer samo zbog toga što na vreme nismo uradili neophodne stvari. Jedina stvar koja je pohvalna jeste to što je usvojen Pravilnik o licenciranju klubova i stupa na snagu od sledeće sezone 2017/18. To je bitna stvar zbog klubova koji igraju Evropu jer su do sada oni bili u neravnopravnom položaju sa ostalima. Crvena zvezda, Partizan Vojvodina, Čukarički morali su da ispune sve uslove iz licencnog sistema dok se ostalima gledalo kroz prste. Zašto? Po novom sistemu za licenciranje svi klubovi će biti isti tretirani, imaće jednaka prava i obaveze. Pojaviće se veliki problem za klubove jer u pravilniku stoji da će klub morati do 31. marta 2017. godine da dokaže da zaključno sa 31. decembrom 2016. godine igračima, trenerima, zaposlenima ne duguje ništa. A, mi danas imamo 100 pravosnažnih arbitražnih presuda koje nisu naplaćene. Mi ćemo sve te presude da prikažemo Komisiji za licenciranje i tražiti izvršenje ili da se klubovima koji duguju ne izdaju licence. Ako se taj pravilnik bude poštovao uspostaviće se red, u protivnom ničemu neće služiti.

Po broju arbitražnih sporova Srbija je daleko na prvom mestu u svetu, kaže nevoljno Poledica.

- U odnosu na broj profesionalnih fudbalera zemlja smo sa najviše arbitraža i to je najbolji dokaz u kakvom nam je stanju fudbal i u kakvom su položaju fudbaleri. Ne trebaju nam nikakva dodatna istraživanja. Predsednik Arbitražnog suda Slobodan Pajović izjavio je da je za dve godine postojanja suda primio 248 arbitražnih zahteva. I sve smo dobili. Mada, SPFN zapravo i ne zna koliko u Srbiji ima profesionalnih fudblera jer ne postoji zvaničan podatak. Mi se rukovodimo time da imamo 16 klubova, pa puta 25 igrača. Ali kod nas igraju i amateri, skoro 90 odsto u Prvoj ligi.

TRENIRANJE VAN EKIPE - poredjenje

Srbija 2013 – 4,3%

Srbija 2016 – 8,8%

PONUDE ZA NAMEŠTANJE UTAKMICA - poredjenje

SRBIJA 2012 – 5,3%

SRBIJA 2016 – 6%

Srpski fudbaleri imaju profesionalne ugovore, pa na globalnoj listi stoje dobro. Poledica upozorava da mnoge stvari vezane za propise nisu najbolje regulisani.

- U Srbiji ne možeš da igraš kao profesionalni igrač ako ti ugovor nije zaveden u Savezu. Takav je sistem. Problem je što profesionalni fudbal kod nas može da igra i amater, što, recimo u Hrvatskoj ne može. Kod nas bi moglo i svih 25 igrača da budu amateri. Ne znam zašto Savez to ne promeni, pričali smo sa njima na ovu temu.

Nedavno je SPFN imao konstruktivan sastanak sa čelnicima FS Srbije i Zajednicom Superlige na više tema, a najvažnija je sprovodjenje Sporazuma o minimalnim uslovima, potpisanim još pre četiri godine.

- Sastanak je bio korektan i svidelo mi se što je prvi put bio i predstavnik jednog kluba – Stefan Pantović iz Crvene zvezde. On je vrlo racionalno gledao na probleme i imao interesovanje da se nešto uradi, što me prilično obradovalo. Usvajanje Sporazuma o minimalnim uslovovima je obaveza, postoji dobra volja i od Saveza i od Zajednice da se on implementira. Dobro je to i za klubove, jer će znati na čemu su.

Suština dogovora o minimalnim uslovima trebalo bi da dovede do dogovora klubova i igrača o usvajanju Kolektivnog ugovora, ističe Poledica i objašnjava.

- Kolektivni ugovor je potreban svima: i igračima i klubovima i Savezu. Mi ne možemo Zakonom o radu da uredimo sve odnose izmedju klubova i igrača. Sporazum kaže da je igrač – radnik. Ako je on radnik mora da se poštuje Zakon o radu. Medjutim, fudbaler je specifično radno mesto i svi ti specifikumi koji nisu usaglašeni Zakonom o radu moraju da se regulišu kolektivnim ugovorom.

Koji je ključni problem?

- Zakon o radu kažu da zapošljavanje na odredjeno vreme traje maksimum dve godine. Zakon o sportu je u koliziji sa Zakonom o radu jer on predvidja ugovor igrača na maksimum pet godina što diskriminiše fudbalere u odnosu na druge radnike i njihova prava a u suprotnosti je sa Ustavom Republike Srbije. Ako nemamo kolektivni ugovor nijedan ugovor duži od dve godine po Zakonu o radu bio bi ništavan. Zato nam treba kolektivan ugovor. U njemu bi moglo da stoji da “fudbaler može da potpiše ugovor do pet godina pa onda ne bi bila validna ta stavka iz Zakona o radu već iz Kolektivnog ugovora. Klubovi moraju igračima da daju odredjene beneficije i sigurnost u Kolektivnom ugovoru. Nismo mi za radikalne mere, svesni smo da je teško. Ali, dajte da napravimo da bude bolje. Da se pomerimo metar. Jer, za nas je svako pomerenje dobro.

Tako je napravljen Sindikat profesionalnioh fudbalera, ističe Poledica.

- Pomerali smo se uvek za metar, danas smo po svemu posle FSS najozbiljnija i najstabilnija fudbalska organizacija. U svakom smislu. I po članstvu, stručnosti, stabilnosti a finansijski smo nezavisni. Nemamo nikakvih problema. I sve smo to postigli za šest godina što je dokaz da se sve može kad se hoće. Najbolji smo primer da se dobrim kadrovima i predanim radom može napraviti nešto dobro i stabilno. Ozbiljniji smo od 90 odsto klubova i ne dugujemo nikome ni dinar.

SPFN ne štiti samo interese fudbalera već pomaže godinama i klubove.

- Delili smo im opremu, lopte, pomagali i humanitarne akcije. Ali, postoji u meni jedna ogorčenost jer znamo da je 50 odsto od naših donacija pokradeno. Mi poklonimo – oni ukradu. Od 30 lopti nestane 10. Zato sada pomažemo samo male klubove uz nižih liga i to samo ako procenimo da ih vode časni ljudi kojima je zaista neophodna pomoć. Lopovima ne damo ništa.

SPFN uživa veliki ugled u FIFpro, dobro se kotira i u svetu što se najbolje videlo po poslednjem Kongresu Unija profesionalnih fudbalera, čiji je domaćin bila Kostarika.

- Uživamo veliko poštovanje i ugled u svetu. Pre svega zbog našeg rada, ideja i borbe za bolji položaja fudbalera. Ne samo u Srbiji već i u globalu. Pomogli smo i komšijama, Makedonija i BiH su se priključile krovnoj organizaciji, ranije smo pomogli Hrvatima da formiraju Sinidikat i udju u FIFpro. Mi smo posle Slovenije prva zemlja iz regiona koja je postala punopravan član FIFpro.

Naredne godine predstoje izbori u FIFpro.

- Mnogi čelni ljudi FIFpro su pred penzijom. Čekaju nas radikalne promene, a Unije iz Evrope će u junu 2017. na Malti imati Kongres gde ćemo se dogovarati kako ćemo da nastupimo na Izborima FIFpro u Egiptu. Postoji mogućnost da i neko i iz našeg sindikata dobije neku funkciju što bi značilo mnogo Srbiji – zaključio je Poledica.

KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV FK RADNIČKI

POLEDICA otkriva još jednu u nizu anomalija u našem fudbalu i nada se da će državni organi stati na kraj zloupotrebama.

- Pre mesec i po dana pustili smo krivičnu prijavu protiv predstavnika FK Radnički iz Kragujevca i područnog saveza Kragujevac zato što su registrovali nove igrače iako su imali pravosnažnu presudu o zabrani registracija novih igrača. Lično sam u Beogradu 17. novembra, u svojstvu gradjana, dao sam izjavu po tom pitanju jer smo mi zastupali sve te oštećene igrače. Prvi put se ispituju mnogi ljudi po tom osnovu i očekujemo da država to sankcioniše.

 

SRBIJA U ISTRAŽIVANJU FIFPRO

 

Učestvovalo u studiji: 265 igrača Superlige

Od toga 96 odsto sa srpskim pasošem

Trajanje ugovora – prosek 25 meseci

Bez kopija ugovora – 13 %

Samozaposleni 0

Drugi ugovori (imidž rajts…) 6 %

PRESIJA NA POSLU

Nateran da trenira sam 9%

Presija od strane kluba da produži ugovor 21 %

Ograničena sloboda transfera 96 %

 

KAŠNJENJE PLATE

zakašnjenje plate u dve sezone 68%

VISINE PLATE

do 300 dolara – 10.6%

300-600 27,2 %

600-1.000 26.8 %

1.000-2.000 28.1%

2.000-4.000 3,4%

4.000-8.000 2,6%

8.000-15.000 0.4%

15.000-30.000 0,4%

30.000 – 60.000 0.4%

ZDRAVLJE IGRAČA

Manje od 10 dana plaćenog odmora – 23 %

Nezadovoljni medicinskim uslugama – 14 %

Nesigurnost u poslu – 18%

Stručno osposobljavanje (Univerzitet…) 13%

Bez slobodnog dana 5%

NASILJE I ZLOSTAVLJANJE

Žrtve nasilja navijača 2%

Pretnje navijača 6%

Zlostavljanje od strane kluba, navijača, trenera 5%

PREDLOG ZA NAMEŠTANJE UTAKMICA

Ponude dobijalo – 6 %

 

SRBIJA U SVETU

NEDOSTATAK PISANOG UGOVORA

1.Kongo 89,1

Crna Gora 45,6

Slovenija 8,4

Makedonija 7,5

21 SRBIJA 5,3

Hrvatska 1,6

DOSTUPNOST PISANOG UGOVORA

27 Srbija 8 одсто

DUŽINA TRAJANJA UGOVORA (prosek 22-23 meseca) просек 22-23 месеца

5 Crna Gora 14,2

23 Slovenija 22,93

29 SRBIJA 25,24

32 Македонија 25,9

41 Хрватска 29,4

SIGURNOST UGOVORA

17 Slovenija – 3,31%

23 SRBIJA – 3,52%

25 Crna Gora – 3,6%

36 Makedonija – 3,83%

42 Hrvatska – 3,97%

PONUDE ZA NAMEŠTANJE UTAKMICA

11. Makedonija – 11%

21. Hrvatska – 6,3%

23. SRBIJA – 6 %

24. Slovenija – 5,7 %

30. Crna Gora – 4,1 %

Podelite ovu vest na društvenim mrežama: