Prvi maj kao nijedan drugi

Autor: Administrator      Objavljeno: 30. 04. 2020     Kategorija:  

• Vesti

Drage koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije,

Ovoga Prvog maja neće biti ni protesta ni kolektivnog roštiljanja. Interesuje me: šta će sada biti u medijskim prilozima o Prvom maju? Ako ih uopšte bude?

Preterano je reći da, posle pandemije korona virusa, više ništa neće biti isto, ali ovo je sigurno kraj mlakoj, prigodnoj retorici i rutinski postavljenim zahtevima na prvomajskim šetnjama. Kraj je i fingiranog socijalnog dijaloga i poruka podrške “svetlom rukovodstvu” sa sednica na kojima dijaloga i dogovora nije bilo, jer kao pre neki dan – ni same sednice nije bilo.

Po svemu sudeći, pandemiji će slediti ozbiljna ekonomska kriza koja će, sa promenljivim recesionim intenzitetom, potrajati. Na ispitu i probi će se, bukvalno, naći naša svakodnevica: od navika i ponašanja do radnih odnosa.

Otvoreno govoreći, u krizama stvari po radnike i sindikate lako mogu biti još gore. Pandemija je odličan izgovor za već prisutnu recesiju, trgovinske ratove, decenijsku stagnaciju plata zaposlenih, uz paralelno ekstremno bogaćenje magnata koji onda kupuju medije, političare i takozvanu stručnu javnost. Protiv pandemije ne možete ni štrajkovati ni glasati. U takvoj stvarnosti, u kojoj si sretan što imaš kakav-takav posao, nostalgično zvuče priče o bezbednom i dostojanstvenom radu i zaradama, a onda i o penzijama od kojih se može pristojno žveti. Geslo „ćuti i budi zadovoljan što imaš kakav-takav posao i što te preterano ne maltretiraju“, sa ponovo raširenim strahom od gubitka posla – ima sve širu primenu. Pročitajte ceo tekst

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

Instrukcije sportistima za otpočinjanje trenažnog procesa na otvorenom

Autor: Administrator      Objavljeno: 30. 04. 2020     Kategorija:  

• Vesti

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

FIFPro: Nagli porast simptoma depresije među fudbalerima

Autor: Administrator      Objavljeno: 20. 04. 2020     Kategorija:  

• Vesti

Broj profesionalnih fudbalera koji su prijavili simptome anksioznosti i depresije naglo je porastao jer su mere za smanjenje širenja koronavirusa Covid-19 izazvale obustavu profesionalnih fudbalskih aktivnosti, pokazalo je istraživanje FIFPRO-a i Medicinskih centara Univerziteta Amsterdam.

Značajno se udvostručio procenat profesionalnih fudbalera koji prijavljuju simptome depresije.

Između 22. marta i 14. aprila, FIFPRO i pridružene nacionalne asocijacije igrača anketirali su 1.602 profesionalna fudbalera u zemljama koje su sprovele drastične mere za suzbijanje širenja koronavirusa, poput masovnog zatvaranja u kuće. U istraživanju je učestvovalo 1.134 muških igrača sa prosečnom starošću od 26 godina i 468 igrača, sa prosečnom starošću od 23 godine.

Dvadeset dva procenta ženskih igrača i 13 procenata muškaraca prijavili su simptome u skladu sa dijagnozom depresije. Osamnaest procenata žena i 16 procenata muškaraca prijavilo je simptome u skladu sa dijagnozom generalizovane anksioznosti. (U većini naučnih istraživanja, veći broj žena od muškaraca prijavljuje simptome depresije i anksioznosti.)

Procenat igrača koji su prijavili simptome bio je znatno veći među onima koji su zabrinuti za svoju budućnost u fudbalskoj industriji, pokazalo je istraživanje. U odvojenom istraživanju sa 307 igrača, sa sličnom prosekom, u decembru i januaru – pre nego što je većina fudbalskih takmičenja suspendovana – 11 procenata ženskih igrača i šest procenata muškaraca prijavilo je simptome u skladu sa dijagnozom depresije.

„Ove brojke pokazuju da je došlo do naglog porasta igrača koji pate od simptoma anksioznosti i depresije otkako je koronavirus ugasio profesionalni fudbal i bojim se da je to slučaj i sa celim društvom koje se suočava sa neviđenom vanrednom situacijom zbog Covid-19” – rekao je glavni lekar FIFPRO-a dr Vincent Gouttebarge.

„U fudbalu se odjednom mladi ljudi i sportisti moraju suočiti sa socijalnom izolacijom, obustavom treninga i sumnjama u svoju budućnost. Neki možda nisu dovoljno spremni da se suoče sa ovim promenama i mi ih ohrabrujemo da potraže pomoć od osobe kojoj veruju ili od stručnjaka za mentalno zdravlje. “

Anketirani su igrači u Australiji, Belgiji, Bocvani, Danskoj, Engleskoj, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Malti, Holandiji, Novom Zelandu, Norveškoj, Škotskoj, Južno Afričkoj republici, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.

Više od 75 procenata anketiranih igrača izvestilo je da ima pristup dovoljnim resursima i podršci za njihovo mentalno zdravlje. Većina udruženja igrača u 16 ​​anketiranih zemalja pruža mentalnu podršku za igrače, poput linije za pomoć i pristupa obučenim savetnicima.

Od izbijanja koronavirusa, FIFPRO i udruženja igrača pružaju igračima savet da paze na njihovo mentalno zdravlje.

„Pozitivno je to što većina igrača koje smo anketirali znaju da imaju gde da se obrate ako imaju problema sa mentalnim zdravljem “, rekao je dr Gouttebarge. „To pokazuje da je profesionalni fudbal svesniji nego ikad o značaju mentalnog zdravlja. ”

Prethodna istraživanja FIFPRO-a pokazala su da su fudbaleri podložni mentalnim zdravstvenim problemima kao i opšta populacija. FIFPRO radi na priručniku za mentalno zdravlje za 65 asocijacija igrača koja će pružiti osnovnu negu fudbalera kojima je potrebna podrška. Ti paketi alata biće distribuirani u narednim mesecima.

„Ove nove brojke izuzetno su zabrinjavajuće i naše srce ide svim igračima koji se bore sa svojim mentalnim zdravljem “, rekao je generalni sekretar FIFPRO Jonas Baer-Hoffmann. „Ohrabreni smo ogromnim radom koji obavljaju naše pridružene asocijacije igrača u oblasti mentalnog zdravlja i nastavićemo da ih podržavamo gde god je to moguće u ovom vitalnom radu.

Kapiten Juventusa Giorgio Chiellini i defanzivac Olimpika Lionnaisa Luci Bronze, članovi FIFPRO Globalnog saveta igrača, pozvali su svoje kolege profesionalne fudbalere da se međusobno podržavaju tokom pandemije.

„Veoma je važno da fudbaleri, poput porodica i drugih zajednica, paze jedni na druge, tokom ovog teškog vremena ostanite u kontaktu putem telefona ili video poziva “, rekao je Chiellini. “Ostanite u kontaktu sa saigračima, posebno ako mislite da su depresivni ili anksiozni. Sačuvajmo timski duh jak čak i kad nema fudbala. ”

„Za sve je zabrinjavajuće vreme, a u pogledu sigurnosti poslova mnogi fudbaleri su u nesigurnom položaju”rekla je Bronze. “Ako imate mentalne probleme, razgovarajte sa osobom kojoj verujete ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Važno je da ne zadržavate svoja osećanja u sebi. Zaista pomaže da ih delite sa nekim.”

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Autor: Administrator      Objavljeno: 04. 04. 2020     Kategorija:  

• Vesti

Ovom prilikom želimo da se obratimo javnosti u vezi sa zajedničkim saopštenjem FK Crvena zvezda i FK Partizan od 02.04.2020. godine u cilju razjašnjenja činjenica koje su tom prilikom potpuno pogrešno predstavljene  i čijim saopštenjem se veoma grubo, i bez ikakvog činjeničnog i pravnog osnova, narušava ugled i rad reprezentativnog Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost (SPFN), kao i ugled Mirka Poledice, predsednika SPFN.

Pre svega, SPFN nije davao nikakva zvanična saopštenja u vezi sa trenutnim stanjem u srpskom fudbalu i prekidom takmičenja zbog pandemije korona virusa. SPFN kao predstavnik igrača u Srbiji i punopravni član Svetske organizacije profesionalnih fudbalera (FIFPro) putem društvenih mreža svakodnevno obaveštava svoje članstvo o trenutnom stanju u svetu i Srbiji povodom pandemije korona virusa, kao i razgovorima koje se vode na najvišem nivou između svih zainteresovanih strana.

Činjenica je da je ostvarivanje prava igrača vrlo često u koliziji sa interesima klubova, što je prirodno i razumljivo u odnosima svih zaposlenih i poslodavaca bilo gde u svetu. Medjutim, naša obaveza da zaštitimo članove se nikada ne može dovoditi u pitanje, niti će ovakva „zajednička saopštenja“ uticati na SPFN da zanemari brigu o fudbalerima u Srbiji. Zapravo, ovakva saopštenja su dokaz nama, sportskoj i široj javnosti u Srbiji, kao i FIFPro kao našoj krovnoj organizaciji, da posao obavljamo zakonito, profesionalno i pošteno, u isključivom interesu igrača.

U svakom slučaju, bez obzira na formu našeg izjašnjenja, ostajemo pri jasno izrečenom stavu da srpski klubovi u ovom trenutku ne trpe nikakvu štetu. Trenutno je nemoguće proceniti u kom pravcu će se dalje razvijati fudbalska industrija, najava FIFA da je spremna da pomogne klubove sa 2,7 milijardi evra jasno ukazuje da naši klubovi ne bi trebalo da brinu nakon okončanja pandemije. Takodje, navodi u vezi sa poremećajem na tržištu transfera igrača su u ovom trenutku neosnovani zbog činjenice da bi u normalnim okolnostima transfer period počeo tek 20. juna 2020. godine. UEFA je obavestila sve svoje članice da bi odluka o prekidu prvenstava bila preuranjena i neopravdana kao i da očekuju da se prvenstva igraju tokom letnjih meseci a transfer periodi će biti produženi.

Naš zadatak je da pre svega štitimo interese igrača i da za njih ishodujemo najveću pravnu zaštitu. Zbog toga već duže vreme imamo jasnu sliku da poslovanje naša dva najuspešnija kluba, u delu izmirenja obaveza prema igračima, i pored učešća u evropskim takmičenjima i milionskim prihodima, nije bilo dobro i pre vanrednog stanja.

Sledom navedenog, jasno je da se na vrlo uvredljiv i krajnje nepristojan način novonastala situacija koristi za ucenjivanje, drastično smanjenje zarada igrača (u mnogo većim iznosima nego što je javnosti predočeno) i vredjanje SPFN i njenog čelnika. Ponavljamo, loše poslovanje klubova i veliko kašnjenje u izmirenju odavno dospelih obaveza nema veze sa vanrednim stanjem u Srbiji koje traje tek 20-ak dana.

Na kraju, skrećemo pažnju da SPFN nikada nije direktno učestvovao u pregovorima između igrača i klubova o umanjenju zarada i sve odluke koju donesu igrači i klubovi kao rezultat njihovog medjusobnog dogovora, bez prinude, ucene i pretnji, biće u potpunosti poštovani od strane SPFN  i FIFPro.

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

Trend smanjenja plata fudbalerima nije zaobišao Srbiju i region

Autor: Administrator      Objavljeno: 27. 03. 2020     Kategorija:  

• Vesti

Preuzeto: Danas, autor: Vlada Živanović

Partizan je prvi srpski klub koji je objavio da je u saglasnosti sa igračima doneta odluka o smanjenju zarada, dok je Dinamo Zagreb saopštio da „trajno neće isplatiti trećinu primanja“ svojim fudbalerima.

Dok fudbalski funkcioneri i menadžeri u Srbiji polemišu kroz medije da li su i domaći igrači „bahati milioneri“, kako je pojedince iz inostranstva nazvala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, te da bi im zbog toga trebalo umanjiti primanja zbog korona virusa, Mirko Poledica iz Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost upozorava da to pitanje nije tako jednostavno kao što se čini na prvi pogled.

– Razumem da će klubovi pretrpeti štetu, ali hajde da prvo vidimo kako se naši timovi finansiraju da bi znali šta uopšte gube ovom situacijom. Niko od nas nema uvid u njihove finansije. U Srbiji od TV prava ne možeš da platiš ni sudije ni obezbeđenje, da pokriješ osnovne troškove. Naravno da Zvezda i Partizan gube pošto ostvaruju prihode od UEFA učešćem u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Međutim, ne verujem da će UEFA dozvoliti da bilo ko od klubova iz njihovog takmičenja pretrpi štetu. Kada pričamo o gubicima, moramo istaći da fudbal nije samo Superliga, profesionalci igraju i u Prvoj ligi. U njoj je sve nula, nema prihoda ni od TV prava, ni od prodaje ulaznica. Oni se mahom finansiraju iz budžeta opština i od toga zavise – priča Poledica.

On tvrdi da je zabluda da igrači u Srbiji zarađuju milione, te da bi mnogi usled oduzimanja od plate bili u ozbiljnom socijalnom problemu.

– Niko u Srbiji od fudbalera nema zvanično veću platu od 40.000 dinara. U 80 odsto slučajeva to je čak minimalac. Klubovi pored plate daju igračima bonuse koji su misterija šta tačno predstavljaju i kako se oporezuju, iako bi po zakonu svaka zarada morala da bude oporezovana. U ugovoru oni to predstavljaju kao prihode za iskustvo igrača i slične stvari. U Srbiji ima samo nekoliko klubova koji plaćaju dobro, a svi ostali su na minimumu. U Hrvatskoj su igrači preduzetnici, oni to zovu samostalni djelatnici, i na njih se ne primenjuje Zakon o radu. Mi smo se ovde izborili da igrači potpisuju Ugovor o radu, a u Zakonu o radu ne piše ništa o smanjenju plate u vanrednom stanju – dodaje Poledica.

SPFN će zbog toga predložiti formiranje Radne grupe da bi se videlo na koji način da se smanji šteta koja će nastati zbog toga što je fudbal stao na određeno vreme.

– FIFA razmatra predlog da se igračima ugovori produže automatski za period koji se ne igra. Drugi model je da se umanje plate igračima za pola, a da se druga polovina po nastavku takmičenja plaća u ratama, što je po meni verovatno najpravičniji predlog. Zato ćemo predložiti formiranje Radne grupe u kojoj bi bili Savez, igrači, klubovi… Tu bi trebalo da bude uključena i radna zajednica klubova jer samo Zvezda i Partizan imaju po 300 zaposlenih ljudi koji brinu o terenu, čiste svlačionice i rade sve one poslove bez kojih fudbal ne bi postojao, a takođe su bitni, a isto tako su i njihova radna mesta ugrožena. Trebalo bi da zajedno sagledamo potencijalne gubitke i pronađemo solidarno rešenje – naglašava Poledica.

Mario Jurić iz Udruge nogometaša Hrvatske upozorava da mnogi klubovi misle da je odluka o smanjenju plata jednostrana.

– U principu svaka jednostrana odluka podleže sankciji, odnosno nije je moguće tek tako doneti. Ona mora biti koordinirana sa Udrugom nogometaša ili sa svakim fudbalerom pojedinačno. U suprotnom, kao što rekoh, ne može važiti. Mnogi klubovi su najavili smanjenje, ali nisu još svi posegnuli za time. Čak i sama takva najava u suštini nije dobra ni za klub, ni za igrače, ni za sam fudbal u celini – smatra Jurić.

On napominje da smanjenje prihoda klubova ne može biti izgovor za smanjenje plata.

– Opravdanje da smanje platu nalaze u tome jer strahuju zbog gubitaka prihoda. Zanima me da vidimo o kojim gubicima pričamo jer se prvenstvo ne igra tek 14 dana, pa je još rano svoditi bilans. S druge strane, ja bih voleo da je to zaista tako, jer ako strahuju od gubitaka onda znači da klubovi imaju ozbiljne prihode, iako u praksi to nije baš tako. Od televizijskih prava se jako malo ili praktično ništa ne prihoduje u najjačoj ligi Hrvatske. Od prodaje ulaznica takođe, tu možda samo Hajduk ima značajan prihod. Zato mi takva opravdanja nisu najjasnija – tvrdi Jurić.

Osnivač Sindikata profesionalnih fudbalera Bosne i Hercegovine Aldin Đidić smatra da bi rešenje moglo da leži u pomoći države klubovima.

– Smatram da se ovaj problem treba posmatrati od države do države, ali sa praćenjem međunarodnih smernica. Primera radi, u Bosni i Hercegovini nedostaje zakon o pandemijama ili elementarnim nepogodama, koji bi mogao pružiti protekciju od strane države usled nemogućnosti prihodovanja pravnih subjekata od redovne aktivnosti. Takav zakon postoji u Holandiji, Rumuniji i drugim zemljama, čime se štite radna mesta. U slučaju BiH država nije donela odgovarajuće mere da zaštiti sport i klubovi su u vrlo teškom položaju kao poslodavaoci, jer nemaju mogućnost da ostvare prihode koje su očekivali. Naš stav je da država mora zaštiti radna mesta u sportu. Predlog je da se izvrši klubovima povrat poreza koje su uplatili državi u poslednja tri meseca, kako bi imali na raspolaganju operativnih sredstava za rad- zaključuje Đidić.

Podelite ovu vest na društvenim mrežama: