Clock

Calendar

Facebook Twitter YouTube
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera

Ovde možeš da pogledaš zašto bi trebalo da se pridružiš Sindikatu profesionalnih fudbalera "Nezavisnost"

Formular

Novi bilten Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost"

Formular

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

Autor: Administrator   Star    Objavljeno: 04. 04. 2020   Star   Kategorija:  

Ovom prilikom želimo da se obratimo javnosti u vezi sa zajedničkim saopštenjem FK Crvena zvezda i FK Partizan od 02.04.2020. godine u cilju razjašnjenja činjenica koje su tom prilikom potpuno pogrešno predstavljene  i čijim saopštenjem se veoma grubo, i bez ikakvog činjeničnog i pravnog osnova, narušava ugled i rad reprezentativnog Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost (SPFN), kao i ugled Mirka Poledice, predsednika SPFN.

Pre svega, SPFN nije davao nikakva zvanična saopštenja u vezi sa trenutnim stanjem u srpskom fudbalu i prekidom takmičenja zbog pandemije korona virusa. SPFN kao predstavnik igrača u Srbiji i punopravni član Svetske organizacije profesionalnih fudbalera (FIFPro) putem društvenih mreža svakodnevno obaveštava svoje članstvo o trenutnom stanju u svetu i Srbiji povodom pandemije korona virusa, kao i razgovorima koje se vode na najvišem nivou između svih zainteresovanih strana.

Činjenica je da je ostvarivanje prava igrača vrlo često u koliziji sa interesima klubova, što je prirodno i razumljivo u odnosima svih zaposlenih i poslodavaca bilo gde u svetu. Medjutim, naša obaveza da zaštitimo članove se nikada ne može dovoditi u pitanje, niti će ovakva „zajednička saopštenja“ uticati na SPFN da zanemari brigu o fudbalerima u Srbiji. Zapravo, ovakva saopštenja su dokaz nama, sportskoj i široj javnosti u Srbiji, kao i FIFPro kao našoj krovnoj organizaciji, da posao obavljamo zakonito, profesionalno i pošteno, u isključivom interesu igrača.

U svakom slučaju, bez obzira na formu našeg izjašnjenja, ostajemo pri jasno izrečenom stavu da srpski klubovi u ovom trenutku ne trpe nikakvu štetu. Trenutno je nemoguće proceniti u kom pravcu će se dalje razvijati fudbalska industrija, najava FIFA da je spremna da pomogne klubove sa 2,7 milijardi evra jasno ukazuje da naši klubovi ne bi trebalo da brinu nakon okončanja pandemije. Takodje, navodi u vezi sa poremećajem na tržištu transfera igrača su u ovom trenutku neosnovani zbog činjenice da bi u normalnim okolnostima transfer period počeo tek 20. juna 2020. godine. UEFA je obavestila sve svoje članice da bi odluka o prekidu prvenstava bila preuranjena i neopravdana kao i da očekuju da se prvenstva igraju tokom letnjih meseci a transfer periodi će biti produženi.

Naš zadatak je da pre svega štitimo interese igrača i da za njih ishodujemo najveću pravnu zaštitu. Zbog toga već duže vreme imamo jasnu sliku da poslovanje naša dva najuspešnija kluba, u delu izmirenja obaveza prema igračima, i pored učešća u evropskim takmičenjima i milionskim prihodima, nije bilo dobro i pre vanrednog stanja.

Sledom navedenog, jasno je da se na vrlo uvredljiv i krajnje nepristojan način novonastala situacija koristi za ucenjivanje, drastično smanjenje zarada igrača (u mnogo većim iznosima nego što je javnosti predočeno) i vredjanje SPFN i njenog čelnika. Ponavljamo, loše poslovanje klubova i veliko kašnjenje u izmirenju odavno dospelih obaveza nema veze sa vanrednim stanjem u Srbiji koje traje tek 20-ak dana.

Na kraju, skrećemo pažnju da SPFN nikada nije direktno učestvovao u pregovorima između igrača i klubova o umanjenju zarada i sve odluke koju donesu igrači i klubovi kao rezultat njihovog medjusobnog dogovora, bez prinude, ucene i pretnji, biće u potpunosti poštovani od strane SPFN  i FIFPro.

 

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • LinkedIn
  • MSNReporter
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS

Trend smanjenja plata fudbalerima nije zaobišao Srbiju i region

Autor: Administrator   Star    Objavljeno: 27. 03. 2020   Star   Kategorija:  

Preuzeto: Danas, autor: Vlada Živanović

fudbal danas

Partizan je prvi srpski klub koji je objavio da je u saglasnosti sa igračima doneta odluka o smanjenju zarada, dok je Dinamo Zagreb saopštio da „trajno neće isplatiti trećinu primanja“ svojim fudbalerima.

Dok fudbalski funkcioneri i menadžeri u Srbiji polemišu kroz medije da li su i domaći igrači „bahati milioneri“, kako je pojedince iz inostranstva nazvala predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, te da bi im zbog toga trebalo umanjiti primanja zbog korona virusa, Mirko Poledica iz Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost upozorava da to pitanje nije tako jednostavno kao što se čini na prvi pogled.

– Razumem da će klubovi pretrpeti štetu, ali hajde da prvo vidimo kako se naši timovi finansiraju da bi znali šta uopšte gube ovom situacijom. Niko od nas nema uvid u njihove finansije. U Srbiji od TV prava ne možeš da platiš ni sudije ni obezbeđenje, da pokriješ osnovne troškove. Naravno da Zvezda i Partizan gube pošto ostvaruju prihode od UEFA učešćem u Ligi šampiona i Ligi Evrope. Međutim, ne verujem da će UEFA dozvoliti da bilo ko od klubova iz njihovog takmičenja pretrpi štetu. Kada pričamo o gubicima, moramo istaći da fudbal nije samo Superliga, profesionalci igraju i u Prvoj ligi. U njoj je sve nula, nema prihoda ni od TV prava, ni od prodaje ulaznica. Oni se mahom finansiraju iz budžeta opština i od toga zavise – priča Poledica.

On tvrdi da je zabluda da igrači u Srbiji zarađuju milione, te da bi mnogi usled oduzimanja od plate bili u ozbiljnom socijalnom problemu.

– Niko u Srbiji od fudbalera nema zvanično veću platu od 40.000 dinara. U 80 odsto slučajeva to je čak minimalac. Klubovi pored plate daju igračima bonuse koji su misterija šta tačno predstavljaju i kako se oporezuju, iako bi po zakonu svaka zarada morala da bude oporezovana. U ugovoru oni to predstavljaju kao prihode za iskustvo igrača i slične stvari. U Srbiji ima samo nekoliko klubova koji plaćaju dobro, a svi ostali su na minimumu. U Hrvatskoj su igrači preduzetnici, oni to zovu samostalni djelatnici, i na njih se ne primenjuje Zakon o radu. Mi smo se ovde izborili da igrači potpisuju Ugovor o radu, a u Zakonu o radu ne piše ništa o smanjenju plate u vanrednom stanju – dodaje Poledica.

SPFN će zbog toga predložiti formiranje Radne grupe da bi se videlo na koji način da se smanji šteta koja će nastati zbog toga što je fudbal stao na određeno vreme.

– FIFA razmatra predlog da se igračima ugovori produže automatski za period koji se ne igra. Drugi model je da se umanje plate igračima za pola, a da se druga polovina po nastavku takmičenja plaća u ratama, što je po meni verovatno najpravičniji predlog. Zato ćemo predložiti formiranje Radne grupe u kojoj bi bili Savez, igrači, klubovi… Tu bi trebalo da bude uključena i radna zajednica klubova jer samo Zvezda i Partizan imaju po 300 zaposlenih ljudi koji brinu o terenu, čiste svlačionice i rade sve one poslove bez kojih fudbal ne bi postojao, a takođe su bitni, a isto tako su i njihova radna mesta ugrožena. Trebalo bi da zajedno sagledamo potencijalne gubitke i pronađemo solidarno rešenje – naglašava Poledica.

Mario Jurić iz Udruge nogometaša Hrvatske upozorava da mnogi klubovi misle da je odluka o smanjenju plata jednostrana.

– U principu svaka jednostrana odluka podleže sankciji, odnosno nije je moguće tek tako doneti. Ona mora biti koordinirana sa Udrugom nogometaša ili sa svakim fudbalerom pojedinačno. U suprotnom, kao što rekoh, ne može važiti. Mnogi klubovi su najavili smanjenje, ali nisu još svi posegnuli za time. Čak i sama takva najava u suštini nije dobra ni za klub, ni za igrače, ni za sam fudbal u celini – smatra Jurić.

On napominje da smanjenje prihoda klubova ne može biti izgovor za smanjenje plata.

– Opravdanje da smanje platu nalaze u tome jer strahuju zbog gubitaka prihoda. Zanima me da vidimo o kojim gubicima pričamo jer se prvenstvo ne igra tek 14 dana, pa je još rano svoditi bilans. S druge strane, ja bih voleo da je to zaista tako, jer ako strahuju od gubitaka onda znači da klubovi imaju ozbiljne prihode, iako u praksi to nije baš tako. Od televizijskih prava se jako malo ili praktično ništa ne prihoduje u najjačoj ligi Hrvatske. Od prodaje ulaznica takođe, tu možda samo Hajduk ima značajan prihod. Zato mi takva opravdanja nisu najjasnija – tvrdi Jurić.

Osnivač Sindikata profesionalnih fudbalera Bosne i Hercegovine Aldin Đidić smatra da bi rešenje moglo da leži u pomoći države klubovima.

– Smatram da se ovaj problem treba posmatrati od države do države, ali sa praćenjem međunarodnih smernica. Primera radi, u Bosni i Hercegovini nedostaje zakon o pandemijama ili elementarnim nepogodama, koji bi mogao pružiti protekciju od strane države usled nemogućnosti prihodovanja pravnih subjekata od redovne aktivnosti. Takav zakon postoji u Holandiji, Rumuniji i drugim zemljama, čime se štite radna mesta. U slučaju BiH država nije donela odgovarajuće mere da zaštiti sport i klubovi su u vrlo teškom položaju kao poslodavaoci, jer nemaju mogućnost da ostvare prihode koje su očekivali. Naš stav je da država mora zaštiti radna mesta u sportu. Predlog je da se izvrši klubovima povrat poreza koje su uplatili državi u poslednja tri meseca, kako bi imali na raspolaganju operativnih sredstava za rad- zaključuje Đidić.

 

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • LinkedIn
  • MSNReporter
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS

Detaljno objašnjenje prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja

Autor: Administrator   Star    Objavljeno: 25. 03. 2020   Star   Kategorija:  

Preuzeto: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Povodom nedoumica građana Srbije, odnosno poslodavaca i zaposlenih, u vezi sa njihovim pravima i obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID–19, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u daljem tekstu, objašnjava sve detalje i moguće situacije u toku vanrednog stanja (rad od kuće, visina naknada, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u samoizloaciji, plaćenom i neplaćenom odusustvu, bolovanju…).

 ORGANIZACIJA RADA OD KUĆE

 Apelujemo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način.

Rad od kuće nije „plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.

U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

 Na osnovu Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama (Preporuka).

Preporuka se, imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave.

Ovu preporuku, treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada poslodavca.

Prema Preporuci, „poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi za svakog zaposlenogˮ.

Međutim, u slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno u jednoj prostoriji.

Poslodavac treba da omogući  jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.

OSVRT NA POJEDINA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni koji je u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade.

Naknada zarade pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa.

Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i  doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina).

Naknada zarade, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad,  i određuje se u visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili ugovorom o radu.

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla  ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Kolektivnim ugovorom ili ravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.

Prekida rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja.

Članom 117. Zakona o radu propisano je da  visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje  i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

(čl. 114. i 115. Zakona  o radu)

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj  plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu)

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Samo na zahtev zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Visina otpremnine utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu, i  ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora  obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju.

Novčana naknada pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.

Obezbeđivanjem elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.

http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl…

Без обзира на ванредно стање, запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, које ће у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима предузети одговарајуће мере.

Kontakt

-   mejlovi: inspekcija@minrzs.gov.rs  ili kontrola@minrzs.gov.rs

-   telefonski broj 0800 300 307 (besplatan poziv).

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • LinkedIn
  • MSNReporter
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS

POLEDICA ZA HS: Oformiti radnu grupu koja će razmatarti sva moguća scenarija!

Autor: Administrator   Star    Objavljeno: 24. 03. 2020   Star   Kategorija:  

Preuzeto sa HOTSPORT.rs

Party-0591

Sport je širom sveta utonuo u prinudni san, mnogi se nadaju da će se brzo probuditi iz noćne more koja se zove ‘COVID-19’.

U razgovoru za HotSport predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera – ‘NezavisnostMirko Poledica govorio je o trenutnom stanju u Srbiji iz ugla fudbala, kao i pravima domaćih fudbalera u inostranstvu.

Veliki udar trpe fudbalski klubovi, pored zdravstvenih, postoje i egzistencijalni problemi, a oni nisu zaobišli ni naš region.

– Sport nije izopšten od ostatka društva i nije bilo realno očekivati da će se sport na drugačiji način pozicionirati u odnosu na okolnosti. Rekao bih da je ipak u minut do dvanaest doneta odluka da se obustave sve sportske aktivnosti u zemlji – počeo je Poledica.

Imamo slučaj iz Kazahstana gde je vlasnik Kaspija Erlan Jesimov obavestio igrače pisanim putem da neće primati dohotke dok traju vanredne mere.

Slučaj iz Kazakhstana nije jedini, nama je naravno najbitniji zato što u tom klubu imamo naše igrače i trenere. Mnogi klubovi će na sličan način pokušati da izvrše prtisak na zaposlene ali je to pogrešna odluka zato što je pravno neodrživa – dodaje Poledica.

U Kaspiju nastupaju i fudbaleri iz Srbije, Marko Milošević, Bojan Kovačević, Stefan Bukorac i Aleksandar Stanisavljević. Dok gotovo ceo stručni štab čine srpski stručnjaci.

Prava igrača su zaštićena i ne treba da brinu. Mi već pregovaramo sa FIFA i predstavnicima klubova kako rešiti trenutno stanje i već imamo nekoliko modela koji se razmatraju – rekao je Mirko Poledica.

On ističe da u Srbiji za sada nije bilo pritužbi na neisplaćene zarade.

Stanje je dosta teško i komplikovano i treba naći najbolje rešenje kojim će i klubovi i igrači biti zadovoljni. Moramo svi zajedno pokazati solidarnost i razumevanje. Za sada nismo imali pritužbe igrača ali još uvek je preuranjeno pričati na ovu temu – otkriva Poledica.

Postavlja se pitanje u kakvom će fizičkom stanju biti igrači ukoliko se sezona nastavi.

– Uvek sam poštovao struku i mišljenja sam da medicinska komisija treba da donese odluku, na taj način zaštitilo bi se na prvom mestu zdravlje igrača i publike – rekao je Mirko Poledica.

Poledica je imao preporuku vezano za nastavak ili eventualno odlaganje sezone u Srbiji.

– Moja preporuka je da se odmah oformi radna grupa svih zainteresovanih i da se krene u razmatranje svih scenarija putem video konferencija – zaključak je predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera – ‘Nezavisnost’ Mirka Poledice.

 

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • LinkedIn
  • MSNReporter
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS

Rezolucija evropske fudbalske porodice o koordiniranom odgovoru na uticaj COVID-19 na takmičenja

Autor: Administrator   Star    Objavljeno: 21. 03. 2020   Star   Kategorija:  

logoi

UEFA, Evropsko klupsko udruženje, Evropske lige i FIFPRO Evropa potpisali su rezoluciju o tome kako evropski fudbal treba da reaguje na izazove nastale u pandemiji COVID-19.

1. UEFA je danas sazvala hitan sastanak putem video linka sa predstavnicima Evropskog klupskog saveza („ECA“), evropskih liga (EL) i FIFPro Europe (u u daljem tekstu „strane“) da bi zajedno odgovorili  na jedinstven splet okolnosti s kojima se evropski fudbal suočava kao rezultat tekuće globalne zdravstvene krize stvorene pandemijom COVID-19 i razgovarali o razumnim rešenjima za evropsku fudbalsku porodicu da se izbori sa ovom nemirnom, izazovnom i neviđenom situacijom.

2. Kao predstavnici glavnih profesionalnih fudbalskih organizacija na evropskom nivou, strane smatraju da je njihova dužnost da odgovorno rukovode razvoju ujedinjenog evropskog pristupa kao odgovor na globalnu pandemiju koja je dovela do obustave ogromne većine takmičenja na kontinentu.

3. Imajući to u vidu, i istovremeno ponavljajući svoju osnovnu posvećenost zaštiti zdravlja, sigurnosti i dobrobiti igrača, klubova, navijača, zvaničnika, osoblja i šire fudbalske zajednice, strane su razgovarale i jednoglasno se usaglasile o principima plana za nepredviđene slučajeve u vezi sa sportskom sezonom 2019-20.

4. Ovi principi uključuju sledeće:

Takmičenja nacionalnih timova:

  • Plej-of kvalifikacione utakmice UEFA EURO 2020, koje su trebale biti odigrane u martu 2020. godine, biće odložene do juna 2020. godine, u skladu sa procenom situacije.
  • Završni turnir UEFA EURO 2020, koji se trebao održati od 12. juna do 12. jula 2020. biće odložen za 11. juni do 11. juli 2021. To će pomoći da se osigura da UEFA EURO 2020 može biti velika proslava fudbala za sve pristalice širom kontinenta.
  • Termini za Evropske kvalifikacije 3 i 4 koji su se trebale održati u junu 2021. godine biće revidirani.
  • Finale Lige nacija UEFA, završni turnir UEFA U21 EURO i EURO za žene, zakazani između juna i jula 2021. biće na odgovarajući način pomereni.
  • Klubovi će pustiti igrače u nacionalne timove za sve izmenjene termine turnira.

Takmičenja klubova:

  • Obaveza da se završe sva domaća i evropska klupska takmičenja do kraja tekuće fudbalske sezone, odnosno najkasnije do 30. juna 2020. godine, ukoliko se situacija poboljša i nastavak igranja fudbala bude moguć.
  • Moguća ograničenja ili nedostatak kalendarskih termina potencijalno može dovesti do zakazivanja utakmica domaćih liga sredinom nedelje i zakazivanja utakmica UEFA-inih klupskih takmičenja vikendom.
  • Moguće adaptacije kvalifikacionih rundi UEFA Lige šampiona 2020/21 i UEFA Lige Evrope u slučaju kasnog završetka sportske sezone 2019/20, tj. posle 30. juna 2020. godine.

Radne grupe:

  • Radna grupa sastavljena od predstavnika UEFA-e, liga i klubova biće odmah osnovana kako bi ispitala calendar takmičenja i pronašla rešenja koja bi omogućila nastavak i / ili završetak tekuće sezone na koherentan način.
  • Druga radna grupa sastavljena od predstavnika UEFA-e, liga, klubova i igrača biće formirana u kasnijoj fazi za procenu ekonomskog, finansijskog i regulatornog uticaja epidemije COVID-19 i predlaganje mera za pomoć u ublažavanju posledica pandemija.
  1. Strane su uverene da je ovaj plan za vanredne situacije najbolji mogući u ovom trenutku. Uzima u obzir savete međunarodnih zdravstvenih stručnjaka, kao i restriktivne naredbe koje izdaju nacionalne vlade i lokalne vlasti. Omogućava i fleksibilnost, kako to nalažu događaji, i razboritost, kako bi se mogla okončati trenutna sportska sezona, uz nadu da će se igranje fudbala nastaviti pred fudbalskim navijačima svuda po evropskoj teritoriji što je pre moguće.
  1. Strane će i dalje svakodnevno pomno nadgledati situaciju i u međuvremenu podsticati širu fudbalsku zajednicu da preduzme sve razumne mere predostrožnosti.
  1. Konačno, stranke žele naglasiti da su njihove misli sa svim pojedincima i zajednicama na koje je uticao COVID-19.

Aleksander Čeferin, predsednik UEFA

Andrea Agnelli, predsedavajući ECA

Lars-Christer Olsson, predsednik EL

Bobbi Barnes, predsednik FIFPRO Europe

 

Podelite ovu vest na društvenim mrežama:

  • Facebook
  • Twitter
  • Google Plus
  • LinkedIn
  • MSNReporter
  • Add to favorites
  • Email
  • RSS