Clock

Calendar

Facebook Twitter YouTube
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera
  • Sindikat Fudbalera

Ovde možeš da pogledaš zašto bi trebalo da se pridružiš Sindikatu profesionalnih fudbalera "Nezavisnost"

Formular

Novi bilten Sindikata profesionalnih fudbalera "Nezavisnost"

Formular

Intervju meseca

DEJAN STEFANOVIĆ, PREDSEDNIK SINDIKATA PROFESIONALNIH FUDBALERA SLOVENIJE

Shvataju nas ozbiljno

 

Gospodine Stefanoviću, kakvi su bili povodi za formiranje Sindikata profesionalnih fudbalera Slovenije (Sindikat profesionalnih igralcev nogometa Slovenije – SPINS)?

Potreba se javila iz sistema u kome se nalazi slovenački sport. Sport u Sloveniji je bastion socijalističkog uređenja koga smo se odrekli u svim drugim oblastima. Nismo napravili tranziciju i radimo po zastarelim propisima koji sprečavaju razvoj fudbala. U takvim uslovima pojava ovakve organizacije se nametnula i kao potreba i kao neminovnost.

U kakvom je položaju SPINS danas?

Sindikat fudbalera je najveća humanitarna organizacija u Sloveniji. Plaćena godišnja članarina daje pravo na pomoć u slučaju bilo kakvog problema sa klubom ili problema druge vrste. Naši članovi, a imamo ih tačno 559, mogu da koriste kamp sindikata i da se prijave za učešće na FIFPro turnire za igrače bez ugovora. Sindikat članovima omogućava i nastavak obrazovanja i školovanja, jer imamo ugovor o saradnji sa Univerzitetom Danske. Organizujemo solidarnu pomoć za posebno ugrožene igrače. Naš kamp za igrače bez ugovora je uvek otvoren, a redovno organizujemo i utakmice…

Kakve su obaveze članova SPINS?

Podrazumeva se da moraju profesionalno da ispunjavaju odredbe iz ugovora, ali to je onaj deo koji se odnosi na relacije između igrača i klubova. SPINS se trudi da aktivno učestvuje u socijalnom životu Slovenije, po uzoru na klubove iz Engleske. Sindikat je, na primer, sa Olimpijom iz Ljubljane uspostavio saradnju. Organizovali smo odlaske fudbalera u osnovne škole. Momci su se družili sa decom, ali su se uključili i u nastavu. Učenici su fenomenalno odgovorili. Sa pročitanih 100 knjiga na nivou generacije došli smo do broja od dve hiljade! Kad smo posle nekoliko meseci radili istraživanje, dobili smo podatak da je na dečjim crtežima dominantna zelena boja, boja dresova Olimpije!

Kakvu je to posledicu imalo na slovenački fudbal?

Pre svega, povećan je broj gledalaca na stadionu Olimpije, jer su deca tražila od roditelja da ih vode na utakmice momaka s kojima se druže u školi. Uverila su se da fudbaleri nisu umišljene zvezde koje trče za loptom za milione evra, već obični momci iz njihovog komšiluka. Uspostavljena je drugačija vrsta veze na nivou navijači-fudbaleri i to je najlepša posledica sličnih akcija. Želja nam je da ovakve akcije proširimo po regionu, da nam u goste dolaze igrači klubova iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a da naši klubovi gostuju u tim zemljama. To bi na nemirnom Balkanu dalo drugačiju dimenziju akciji.

Da li su klubovovi u SPINS prepoznali saradnika ili protivnika?

Važni su nam fudbaleri, a klubovi mogu da nam budu partneri ako žele. Ne obraćamo pažnju na njihov stav. Kad smo se pojavili naravno da smo mnogima smetali. Klubovi su mislili da mogu da rade šta hoće i bahato su se ponašali. Bilo je dosta nepoštovanih ugovora, mobinga i maltretiranja igrača. Važna godina bila je 2009. Tada je SPINS dobio dva spora protiv klubova koji nisu hteli da poštuju ugovore. Pre dve godine organizovali smo i štrajk, kad su sve utakmice počele 15 minuta kasnije u odnosu na predviđeni termin. Od tada nas shvataju ozbiljno.

Šta smatrate za najbolji rezultat?

Sa 40-50 sporova klub-igrač broj smo sveli na tri u godini. Klubovi sada znaju da moraju da ispune odredbe iz ugovora, da zbog kršenja neće moći da licenciraju nove igrače i paze kakve ugovore potpisuju, a s druge strane igrači su svesni da moraju da se ponašaju profesionalno kako bi stekli uslove da mogu da računaju na pomoć sindikata. Ne želimo da zastupamo igrače koji se ponašaju neprofesionalno, koji kasne na treninge, koji su poznati po nesportskom životu. Rad sindikata uveo je dosta reda u slovenački fudbal.

U čemu vidite prostor za bolji rezultat?

Klubovi se dovijaju na razne načine da izigraju ugovore. Jedan od njih je „bajpas“, kako ga ja zovem. Kad klub dođe u situaciju da više ne može da izdrži troškove, posluži se trikom. Klub se ugasi i tako praktično ostavi igrače na ulici, a da nije dužan da ispuni ugovore. „Bajpasom“ su se u služili Olimpija i Mura. Nestali bi preko noći, a u stvari bi se preimenovli i rešili se bremena ugovora. Nema načina da se naplati ugovor od nekog ko ne postoji. Na tome moramo da poradimo.

Kakva je saradnja SPINS i FS Slovnije?

Savez nam je partner, ali je do takve situacije došlo pomalo i sticajem okolnosti. U jednom trenutku sindikat je praktično vodio FS Slovenije. Bio je to momenat kad je došlo do loma u savezu i izliva nezadovoljstva reprezentativaca koji su odbili da se okupe ako ne dođe do promena. Pritisak je bio veliki i tada se SPINS pojavio kao rešenje. Uz dogovor sa reprezntativcima i u saradnji sa UEFA napravljen je kolektivni ugovor koji je rešio probleme oko statusa igrača. Reprezentativcima takav problem nije bio potreban, ali oni su se solidarisali sa svim fudbalerima iz slovenačke lige i pomogli su im da poboljšaju status. Rezultat je bila ostavka predsednika saveza.

Zašto je SPINS insistirao na potpisivanju kolektivnog ugovora?

Fudbaleri su radnici! Nema razlike između rudara, lekara, perača sudova i fudbalera. Svi su radnici. Lekar ili rudar mogu u jednom danu da daju otkaz na jednom poslu i već sutra da počnu da rade na drugom radnom mestu. Na osnovu takve logike, niko ne može fudbaleru da zabrani da igra pet meseci zbog ograničenja prelaznog roka. Fudbaleru je teren radno mesto i mora da mu se omogući da na njega izađe, a ne da ga u tome sprečava neki birokrata koji čita neka zastarela pravila. Ljudi imaju pogrešnu predstavu o fudblerima. Samo jedan odsto fudbalera se obogati tokom karijere, ostalih 99 odsto igra za platu a kad završe karijeru moraju da rade da bi živeli. Tako je, na primer, i sa advokatima. Samo nekoliko zaista odlično zarađuje, ostali su činovnici. Moramo da menjamo propise jer imamo pogrešne predstave o profesijama. Mislim da to nije problem samo u Sloveniji, već i u mnogim drugim zemljama, pa i u Srbiji.

Kakva je saradnja SPINS i SPFN?

Odlična. Srpski sindikat je za kratko vreme uradio puno dobrih stvari. Na žalost, nailazi na prepreke na koje smo nailazili i mi u Sloveniji, ali trudi se da ih prevaziđe. Entuzijazam i energija rukovodstva srpskog sindikata je velika. Rezultati su primećeni, ali FIFPro i UEFA uočili su i probleme. Srpski sindikat može uvek da računa na pomoć SPINS, jer na istom smo poslu i težimo ka istom cilju, a to je bolji položaj fudbalera u okviru matične organizacije.

Kakav stav imate prema kladionicama i klađenju na fudbalske rezultate?

Kladionice su prisutne i ne možemo više da ih se rešimo, ali činjenica je i da koliko god nude zabavu donose i negativne pojave. Imam podatak da je na pojedinim utakmicama u Hrvatskoj bilo uplata ukupno 400 do 450 hiljada evra kako bi pojedinci zaradili do 30.000 evra. To su velike igre. Na žalost, mnogo je uplata za male pare, nameštanja kako bi igračima bile isplaćene plate. Moj savet svim igračima je da se klone kladionica i da se nikako ne klade na utakmice koje igraju.

Član ste Borda FIFPro, zaduženi za Istočnu Evropu, kandidat za potpredsednika za Evropu, koordinator za Istočnu Evropu. Kako sa te pozicije vidite fudbal na prostoru bivše Jugoslavije, Balkana i nekadašnjeg Sovjetskog Saveza?

Većinu država koje su nedavno prošle kroz tranziciju ili su još u procesu muče slični problemi. Krajem leta predstavnici FIFPro, UEFA, ICA i EPFC krenuće na turneju po Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, Ukrajini i Rusiji. U svim zemljama razgovaraćemo na temu formiranja nezavisnog suda i koliko se stiglo sa primenom Sporazuma o minimalnim ugovornim obavezama. Stav je jedinstven, oni koji se opiru primeni ovih pravila biće kažnjeni. Kazna može biti novčana, na primer savez će ostati bez devet miliona evra na koje može da računa u periodu do 2016. na osnovu socijalnih davanja iz fondova UEFA. Ako se to ne smatra drastičnom kaznom, moguća je još rigoroznija, a odnosi se na zabranu učešća klubova i reprezentacije u međunarodnim takmičenjima. Rukovodstva svih saveza, pa i FS Srbije, upućeni su šta bi trebalo da urade i kakve su kazne moguće. Ne bih da budem ptica zloslutnica, ali srpski fudbal je pred teškim odlukama i vrlo blizu kaznama.

Email
Print
WP Socializer Aakash Web